Kako se zaštiti od zagađenja?
Oslobađanjem štetnih čestica u atmosferu, dolazi do zagađenja vazduha, a samim tim i globalnog zagrevanja. One zadržavaju znatno više toplote Sunca, čime dolazi do ozbiljnog ugrožavanja klimatskog sistema, kao i ljudskih prava.
Trenutno aktuelni Svetski ekonomski forum u Davosu stavlja na prioritetnu poziciju temu rešavanja ovog problema koji je dostigao prekogranične razmere.
Postavlja se pitanje kako se zaštititi od zagađenja?
Širim tumačenjem normi o šteti važećeg Zakona o obligacionim odnosima dolazi se do zaključka da svaki pojedinac ima pravo na sudsku zaštitu od zagađenja vazduha.
Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o zaštiti vazduha propisano je da zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica. Takođe, privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha dužni su da: obezbede tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh, planiraju troškove zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova, prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha, kao i da obezbede druge zaštitne mere.
Međutim, nedostatak parničnih postupaka jeste otežana mogućnost dokazivanja uzročno-posledične veze između konkretnog uzroka zagađenja i nastale štete, kao i pitanje nastanka same štete i njenog obima.
Podnošenje krivične prijave za krivična dela protiv životne sredine, i to za konkretna privredna društva koja ispuštaju štetne emisije, je još jedan način zakonom propisane zaštite.
Zaključak koji se neminovno nameće jeste da je, radi unapređenja kvaliteta životne sredine, neophodno najpre uskladiti pozitivno pravo sa legislativom Evropske Unije koja je veoma ambicioznija i sa oštrijim sankcijama. Dosadašnja ratifikacija normi EU je izvršena bez prethodne analize adekvatnog institucionalnog aranžmana radi njihove primene, kao i promišljenog načina finansiranja. Takođe, neophodno je ustanoviti pravo na zdravu životnu sredinu u propisima kojima se garantuju ljudska prava.