Test samostalnosti preduzetnika i finansijska pomoć države

Prošle 2019. godine izglasan je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je kao najznačajnija novina uvedena primena tzv. “testa samostalnosti“. Test se primenjuje na sve preduzetnike, bez obzira da li su paušalci ili preduzetnici koji vode knjige.

Motiv uvođenja testa jeste dosadašnja praksa, a koja se sastoji u tome da fizička lica ne zaključuju ugovor o radu sa poslodavcem, već se registruju kao preduzetnici (najčešće kao preduzetnici paušalci), te zaključuju ugovore o pružanju usluga sa nalogodavcem (poslodavcem). Najčešče se oblasti IT industrije i građevinarstva opredeljuju za osnivanje “paušalne radnje” kako bi sebi obezbedili veći neto prihod u odnosu na klasičnu zaradu kao zaposleni.

Da bi i dalje bilo moguće poslovanje preduzetnika paušalaca, preduzetnik treba da na minimum 5 od 9 kriterijuma bude samostalan, a neki od njih su:

Nalogodavac određuje radno vreme i odmore preduzetniku, a takođe mu obezbeđuje prostorije obavljanja posla i alat; Ugovor o angažovanju preduzetnika sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža usluge drugim nalogodavcima, izuzev zabrane pružanja usluga direktnim konkurentima nalogodavca; 70% ukupnih prihoda u periodu od 12 meseci u poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca; Preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 i više radnih dana u periodu od 12 meseci.

Uvođenjem pravila o testu samostalnosti ne ukida se pravo na paušalno oporezivanje, niti se preduzetnicima kod kojih se utvrdi nesamostalnost u odnosu na konkretnog nalogodavca, onemogućava vršenje preduzetničke delatnosti.

Suština pravila je u tome da će se konkretan prihod koji preduzetnik ostvari od nalogodavca oporezovati kao drugi prihod – porez po odbitku. Ostali prihod koji preduzetnik ostvaruje od drugih nalogodavaca, u odnosu na koje je samostalan, oporezovaće se kroz porez na prihode od samostalne delatnosti.

U skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na istu osnovicu obračunavaju se i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Imajući u vidu da je reč o prihodu koji ostvaruju preduzetnici, smatramo da će se u ovom slučaju, pored poreza, plaćati još i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (doprinos za PIO).

Predmetni porez i doprinos za PIO obračunava se i plaća po odbitku, što znači da je nalogodavac (kao isplatilac prihoda) odgovoran za plaćanje poreza i doprinosa. Drugim rečima, ako nadležni poreski organ utvrdi da postoji nesamostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca, obavezaće nalogodavca da plati porez i doprinos za PIO, po osnovu isplaćenih prihoda tom preduzetniku, zajedno sa kamatom, koja se obračunava u skladu sa članom 75. ZPPPA. Pored toga, nalogodavac, kao i odgovorno lice kod nalogodavca, mogu biti i prekršajno (pa čak i krivično) kažnjeni zbog neobračunavanja i neplaćanja poreza po odbitku, po ovom osnovu.

Međutim, ako je preduzetnik ostvarivao prihod od stranog pravnog lica, u slučaju da se utvrdi nesamostalnost preduzetnika u odnosu na to lice, preduzetnik bi bio u obavezi da utvrdi i plati porez i doprinos za PIO po osnovu prihoda koje je ostvarivao od tog lica, te da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu.

U skladu sa aktuelnim davanjima finansijske pomoći domaćim pravnim licima, nastalih usled korona virusa, poslodavci treba da imaju u vidu da bi  se ovakav vid poslovanja prikazao kao otpuštanje zaposlenog, te samim tim dolazi do gubitka prava i povraćaj svih dobijenih sredstava.